Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Vreme je za drugi porođaj, da li je lakše?

Vreme je za drugi porođaj, da li je lakše?

Kratak rezime ovaj put kratkog porođaja. Ne volim baš da opisujem te stvari ali ukratko smatram da ima šta korisno da se sazna.
U pitanju je drugo po redu iskustvo. Napominjem da je svaki porođaj poseban, da se ne može u napred planirati (može ali nikad se ne zna šta vas može iznenaditi, svako iskustvo je za sebe).

Zajedničko nam je prisustvo babice i doktora na porođaju. To su nam ujedno i najbitnije osobe u datom trenutku.

Često su mi govorili u trudnoći da ne brinem za porođaj jer već sam sve prošla. Upravo zato i brinem. Prvi put se porođaja nisam bojala jer nisam znala šta me čeka. A sada ga se iskreno bojim. Nisam od onih mama koje sve zaborave kada se beba rodi. Mogu da potisnem to sećanje ali ne i da zaboravim.

I da, ako postoji način da olakšam sebi želim ga, ne vidim čar u tome da se mučim ako ne moram. Živimo u dobu savremene medicine zašto da je ne iskoristimo na najbolji način.

U bolnicu odlazim sa jakim kontrakcijama na dva minuta. To su bolovi koje ne možete ne prepoznati jer bole konstantno do 1 min da ne možete da se pomerite od bola a zatim popuste.

Htela sam epidural i tražila ga. Kažu može. Besplatan? Naravno. Mogu li da ga dobijem? Zavisi u kom periodu dođete. Pre podne može, a po podne i noću? Teško.
Došla sam u sred noći.
Jedan anesteziolog na celo porodilište. Ako niste pozvali anesteziologa da dođe samo za vas onda ništa.

Ostajem u bolnici, počelo je otvaranje. Kontrakcije su sve jače. Dok su obavili sve preglede i dok sam prošla procedure koje traju sat vremena došlo je i do početka porođaja.
Moja sreća je što je porođaj išao brzo, nije dugo trajao.

Kažu drugo dete, lakše je. Takav je primer i kod mene, jeste lakše je bilo. Da sam mogla epidural uzela bih ga bez razmišljanja, bolelo je i drugi put mnoogo, ništa manje od prvog. Nisam znala da mi je veza potrebna za epidural ali eto u zavisnosti od doba kada dođete očigledno jeste.

Definitivno na samom porođaju osim sreće mnogo znači da imate babicu kraj sebe koja zna svoj posao. Ne znam da li znate ali ukoliko je sve u redu doktor vas i ne dodiruje, posmatra a babica obavlja porođaj.

Šta je potrebno znati?

Ako babica ima iskustva i zna svoj posao, moći će pre vas da oseti, vidi napon i da vam kaže kada da gurate a kada da stanete. To jednostavno ne znate uvek sami. Bolovi su toliko jaki, kontrakcije česte, mislite da imate napone sve vreme a nemate. Vrlo je važno i slušati, ako vam ona priča a vi ne slušate, ništa uradili niste.
Babica koja voli svoj posao i koja se razume u ono što radi, dovoljno je da vas dodirne i ohrabri u datom trenutku da vam bude podrška i da vam već bude lakše.

Divna žena je bila pored mene. Pričala mi je korak po korak šta da radim, slušala sam, koliko god da je bolelo sve je brzo prošlo. Zato što je pričala a ja sam slušala.

Na prvom porođaju nisam imala takav odnos, žena jednostavno nije želela da sarađuje, da priča i bilo je i prvi put a samim tim još teže jer ništa nisam znala. Čak sam i pitala šta treba da radim, rekla da ću slušati samo neka kažu a njen odgovor je bio uz osmeh:”Radite šta vam se radi, kako se osećate”. Znala sam da tu nema saradnje.

Svako ko izabere svoj posao trebalo bi da ga voli ili bolje da ga ne radi.

Uz međusobnu saradnju babice ili doktora sa porodiljom dakle smanjuje se trajanje samog porođaja. Dišete, gurate, radite šta vam se kaže. Boli ali u glavi nekako se mora prepustiti bolu i koncentrisati na priču jer smo svesni zašto se priča i da je uskoro gotovo.

Druga beba. Drugi porođaj. Više sam se plašila jer sam znala šta me čeka ali više koncentracije sam imala, drugačije pristupala bolu uvek sa rezervom: “Joj tek će da zaboli, ovo nije ništa”.

Osećaj kad je beba izašla: gledam je sve vreme, plače, mislim se dušo moja mala konačno i ti da izađeš napolje! Sve je u redu, mazila sam je i pozdravila novog člana porodice. Osećaj je poseban i samo za ovu bebu, kao što je osećaj za prvu pripadao samo prvoj bebi i ni jednoj više. Nisam imala neki poseban osećaj dok bebu nisam videla. To mi je i tata rekao: “Ne znam kako ću voleti drugo dete jer previše volim prvo”. Pisaću i o tome…o da to je nova tema čija priča uveliko teče.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *