Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Zadovoljite potrebe deteta za prljanjem, gacanjem, šljapkanjem. Kako obući dete za vrtić?

Zadovoljite potrebe deteta za prljanjem, gacanjem, šljapkanjem. Kako obući dete za vrtić?

Samo nas jak vetar i obilne padavine mogu sprečiti da izađemo napolje. Obožavamo boravak napolju i trudimo se što više da uživamo u različitim vremenskim prilikama.

Svi znamo da deca najviše vole da gaze po barama pa tako i moje dete. Za mene to nije zabranjena tema i dozvoljavam detetu da uživa u tome. Opremili smo se gumenim čizmama i pantalonama za kišu. Iz iskustva znam da ukoliko se detetu brani da gazi po barama još više će želeti.

Mi imamo dogovor, za sada ga poštuje dete. Kada nema čizme ne može da gazi po vodi jer će mu noge biti mokre i to ponavljam svaki put kada se nađemo u takvoj situaciji. Trudim se kada vidim da ima bara da obujemo čizme i uživamo zajedno.

Zadovoljite potrebe deteta za prljanjem, gacanjem, šljapkanjem. Ako padne, isprlja se ne vičite, svakom se može desiti. U najgorem slučaju možete ga staviti u kadu i okupati. Neka vam boravak i druženje sa detetom predstavlja opuštanje.

Kako? Sve je u glavi. Dogovorite se sa sobom šta dete sme da radi a šta ne. To nije teško, ono što utiče na njegovu bezbednost složićete se da spada u grupu stvari koju dete nikako ne sme da dira (utičnice, struja, šporet…) a ono što sme odredite samo vreme i pravila kada šta sme da radi.

Primer: Po barama može da šljapka samo kada je u čizmama, pravilo ne kršite i budite istrajni, čak mu i dozvolite u patikama da zagazi i uvidi razliku. Kada sređujete dajte detetu krpu neka i ono briše. Kad mesite testo odvojite i detetu malo. To su sve primeri koji pothranjuju dečiju radoznalost. Dešava se da nam nije dobro od same pomisli na haos u kući ili prljave garderobe nakon izlaska napolje ali to nije svakog dana. Da se ne bi ljutili opustite se obezbedite detetu adekvatnu garderobu, prostor i uživajte sa njim. Uvedite zajednička pravila, poštujte ih najpre vi pa će tako sa detetom biti lakše. Deci su pravila potrebna, ona ih vole ali samo ako ih svi poštuju.

Pustimo decu da se igraju, prljaju, skaču, trče. Nemojte im sve braniti i držati pod staklenim zvonom. Najpre nije zdravo, imunitet se stiče kretanjem, istraživanjem, prljanjem. Ne morate detetu prati ruke čim ih stavi na pod.

U igri će se dešavati da stavi pesak u usta, kamen, da proba blato pa neka i treba. Kako će znati da nije za jelo ako ne proba. Svi znamo da ono što roditelji brane najslađe je. Nisu ni deca naivna, kada vide da nešto stvarno nije za jelo neće više ni probati a vi ćete biti mirni.

Ako dođe iz vrtića uprljano nemojte ga kritikovati već pohvalite i pitajte šta je to zanimljivo radilo. A ako je isprljalo veoma skupu haljinicu, firmirane pantalone, znajte da nije ono krivo. Deca se u vrtić šalju da se zabave, nešto nauče, komotno obučena, da uživaju u igri i druženju a ne da paze na najnoviju modu.

Kako obući dete za vrtić?

Obucite mu ono što mu je najjednostavnije, što će moći samo da obuče, u čemu će se nakjkomotnije osećati dok se igra, trči, skače. Izbegavajte uske pantalone koje jedva zakopčava i navlači, čipkane bluzice koje se mogu lako zakačiti i pocepati na neku igračku, garderobu koju će smeti bojama da isprlja. Šaljite dete u vrtić da nešto nauči a ne da ceo dan brine da li će stići do toaleta na vreme i uspeti da svuče preuske pantalone, da li će isflekati najnoviju majicu, haljinicu koju je mama kupila. Hoće li oguliti najnoviji model cipela pa zato ne sme u dvorištu da se igra, da potrči ljutiće se roditelji a možda i cipele isprlja a mama ih je jutros izglancala.

Molim vas, ovo su sve primeri već viđeni. Kao roditelji ne obraćamo pažnju na ove sitnice. Baš tako, za nas su sitnice a deci veoma bitne stavke. U vrtiću su najveći deo dana, učinite da se lagodno i opušteno osećaju. Pamučne majice, helanke, trenerke za njih su najpraktičnije. Za vaspitača nije problem da obuče i svuče dete ali to utiče na detetovo samopouzdanje jer ono želi da nauči ali je sputano zbog najnovije mode. Razmislimo malo o ovome.

 

Od nerviranja nemate ništa a od osmeha na detetovom licu imate sve. Kad vidite kako se ono raduje i osmehuje tim aktivnostima ništa vam više neće biti važno. Bar tako se ja osećam. Svi smo mi bili deca ne zaboravimo.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *