Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Prestanak dojenja po drugi put

Prestanak dojenja po drugi put


Kažu drugi put je sve lakše. Jednom kada se prođe kroz to posle ide opuštenije. Kada je u pitanju prestanak dojenja tu već duša i srce bole isto kao i prvog puta.

Nije bitan razlog zašto se prestaje sa dojenjem. Ukoliko mama tako želi ne vidim razlog za osudu i dalje komentarisanje.


Petnaest meseci je bilo moje pravo vreme.
Bližio se polazak u vrtić, povratak na posao. Nespavanje jedino nisam mogla da uklopim u sve ovo a ono mi je predstavljalo najveći problem. Ukoliko bih noću vezala dva sata sna to bi bilo dovoljno za funkcionisanje preko dana. Međutim posao koji radim ne bih mogla da obavljam toliko umorna. Mame koje imaju ovakav problem znaju o čemu pričam.

Mesec dana sam pripremala sebe psihički na ovaj korak. Nije preterivanje, baš tako mi je odgovaralo.

Volela sam da ga posmatram dok dojim. Uživala sam u njegovoj sreći i bezbrižnosti dok siki. To maženje i zagrljaje, njegovo zadovoljstvo i osmeh bili su moji punjači baterija i pokretači energije.

@stankokosticfotograf

Bilo mi je teško. I to je u redu, normalno je da sam se tako osećala. Tešila sam se.


I tako smo jednu noć prelomili. Kažem “mi” jer smo muž i ja zajedno doneli odluku. Bila mi je potrebna njegova pomoć jer sam želela da mi bude lakše. On zna kako je bilo prvog puta, sada je bio psihički spremniji od mene.


Prva noć: sisao je pred spavanje a pre toga ujutru. Prvo buđenje nakon sat vremena. Muž ga je uspavao u rukama jer kod mene plače a kod njega manje. Spavao je kratko i počeo da plače. Zaspi i budi se i tako od 01h do 04h. Nudio ga je da pije jogurt, neće. Ovde se toliko često budio da sam upitala muža hoće li da odustanemo, možda ću moći da uklopim nespavanje i dojenje. E tu je bio prelomni trenutak. Šta god da je rekao tada bih prihvatila. Ali rekao je NE, ako je izdržao do sada ne pada mu napamet da se vraća na početak. I bio je u pravu. Dolazi jutarnja smena. Nastavljamo.

Drugi dan. Nudim mu mleko, jogurt…prihvata večeru od sinoć, malo jogurta. Odlazimo u krevet. Plače, mazim ga, pričam o poznatim situacijama, likovima (videli smo danas kucu, deda stavlja masku na lice, skooči u vodu, roni…) Umiruje se i uspavljuje maženjem. Spava do 08:30h. Budi se uz plač, odlazimo na doručak.

Oba deteta nisu želela da piju mleko. Sa prvim mi je to bilo čudno dok sa drugim nisam gubila vreme već sam mu davala ono što znsm da voli.

Preko dana uspavljujemo se u kolicima, u šetnji. Uveče smo pripremili tatu na još jednu noć nespavanja.

Večerao je, odlazimo u krevet uspavljujemo se češkanjem. Budi se, oko 03h, plače. Umirujem ga, nudim mu nešto da pojede (jogurt, mleko, voda, keks i mleko). Pristaje na poslednje jelo, umiruje se, gledamo #babytv (tiha muzika). Odlazimo u krevet malo se bunio. Kada je prišao tata da ga uzme plakao je. Upitao ga hoćeš li kod mene ili kod mame? Sklupčao se kod mene i zaspao.

Buđenje u 07h, doručak.
Uspavljivanje u kolicima preko dana. Uveče večera, uspavljujemo se kada mu se baš spava. Igramo se sa batom u krevetu, ležemo, češkam ga, hvata ga san. Sledeće buđenje je uz plač u 02h, odlazimo da jede, palim tv. Vraćamo se u krevet spava do 07h uz predhodno kratko buđenje i lagano češkanje.

Narednih dana budi se pred zoru, nekad moram da ga ponudim doručkom a nekad ga uzmem i samo zaspi.
Kada plače bitno je da ga uzmem, umirim i upitam hoće li da jede ili pije vodu, navodim više jela. Ne zna da priča ali se sve razumemo.
Uspavljujemo se pričom, nekad češkanjem a nekad se samo zagrlimo.


Nakon dve nedelje…spavamo po celu noć. Ali ljudi moji ne samo on nego i ja! Nakon 3 godina nespavanja (vezane trudnoće) ja sam prespavala celu noć!

Nakon dve nedelje i mleko je prestajalo polako prirodnim putem. Pokušala sam tabletama da ga zaustavim ali sam se pokajala i odustala. Pisaću i o tome.
I eto, čitala sam, slušala različite savete naročito one da se dete budi samo od sebe, čak i sa godinu dana, a ne zbog dojenja…e nije tačno bar kod mene. Oba puta su mi deca prespavala noć tek kada sam prestala sa dojenjem. Iskustva su različita ali verujem da nisam jedina sa baš ovakvim. Nije mi žao što sam dojila i što nisam spavala. Čovek samo treba sebi da objasni neke stvari i sve se može. Proći će, spavaće se. Bitno je da se i beba i mama osećaju dobro.

Dojenje bi trebalo prekinuti onda kada mama shvati da je pravo vreme. Lako je pričati o drugima, nađi se u tuđoj koži. Dakle dame dojite dokle vam prija. Srećna mama je i srećna beba.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *