Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Lepa reč i gvozdena vrata otvara

Lepa reč i gvozdena vrata otvara

 

Četiri najvažnije male reči

Četiri najvažnije male reči lako je od srca iskreno reći.
One su samo zato male da bi u dečje srce stale.
Dobrog su srca najbolji gosti: MOLIM, HVALA, IZVOLI, OPROSTI.

Aleksandar Kalmar

 

Hvala, molim, izvoli, izvini su jedne od mnogih reči koje upotrebljavamo u svakodnevnom govoru ili bi trebalo.
Posao mi je takav da osećam potrebu svakodnevno da ih prenosim na nove generacije i veoma sam ponosna kada ih deca usvoje. Tako i svoje dete učim tome od samog rođenja.

Na kom uzrastu deca usvajaju “lepe reči”?
Upravo sam pomenula, od rođenja.

Kako?
Primerom roditelja i okruženja.
Deca najpre slušaju, upijaju, usvajaju a kada dođe vreme da progovore onda ispoljavaju naučeno.
Tako je bilo i kod nas. Kada odemo u prodavnicu, goste, sretnemo nekoga na ulici uvek naglasim reč dobar dan, dobro jutro, hvala, doviđenja… 18 meseci priče se isplatilo. Počeo je sve češće da izgovara, stekao je naviku kada šta treba da kaže a što je najbitnije to izgovara, ne zato što mora već mu je postalo ustaljena navika i sasvim normalna stvar.
Prvo je počeo hvala da govori a zatim i molim. Iznenadio me je. Dao mi je čarape i rekla sam hvala a on sav srećan i ozaren meni je rekao “molim” i ponovio još tri puta kroz osmeh.
Sve češće govori dobar dan.
Nekada neće ništa da izgovori u javnosti, postidi se. U tim trenucima ponovim mu šta da kaže ako ne želi ne forsiram ga, idemo dalje.

Ukoliko dete ponekad ne želi da razgovara sa nekom osobom (babom, dedom, komšinicom, prodavačicom…) ili neće da je poljubi, zagrli nemojte se ljutiti na njega već ga podržite.

Obično volimo da se pohvalimo šta je dete novo naučilo a ono baš u tom trenutku ne želi da pokaže. Te se ucenjuje slatkišima, crtanim filmovima i tome slično.
Svi imamo dan kada nešto ne želimo. Imamo pravo na to, kako odrasli tako i deca.

Kako izbeći ružne reči (psovke)?Takođe nezaobilazne reči koje se pre ili kasnije pojavljuju u dečijem rečniku jesu ružne reči ili psovke.

Mogu li se izbeći?
U porodici da, mogu ali na okolinu ne možemo uticati.
Dete će ih čuti u nekom trenutku i ponoviti. Na roditelju je hoće li podržati taj govor ili ne. Najčešće se vrlo mala deca uče ovim rečima jer ih kako kažu “slatko izgovaraju” a onda dete malo poraste pa nauči kad se koja reč upotrebljava te počne psovati gde stigne “k’o kočijaš”. Tada se roditelji pitaju ko ga je to naučio, ljuti su pa dete fizički kažnjavaju.

Tačno je da se na okolinu ne može uticati ali dete ne vaspitava okolina već roditelj.

Svojim primerom roditelj pokazuje detetu šta je to lepo ponašanje. Ukoliko roditelj ne govori ružne reči, neće imati ni dete tu potrebu jer među prvim osobama koje dete želi da imitira jesu upravo roditelji.
Kada dete opsuje sledeći put pitajte ga: “Da li mama/tata to rade?”. Ali najpre pokušajte da ne obraćate pažnju jer ukoliko je dete baš malo, ne razume zašto su neke reči ružne. Što više mu branite, vičete na njega više će pričati te reči.
Ako ovo ne pomogne onda ga upitajte predhodno pitanje.
Od pozitivnog ili negativnog odgovora zavisiće ubuduće ponašanje deteta.

Poštujmo decu, iako su mali nisu ništa manje vredni.

Ovo su velike i za mene važne stvari u roditeljstvu koje izgledaju nevažno i kao da se podrazumevaju.
Tako je, podrazumevaju se ali samo ukoliko ih negujemo, pokazujemo, učimo decu.

Odrasli znaju kada šta treba da kažu ali dete bi trebalo naučiti a kako drugačije nego svojim primerom.

I mi smo tek na početku, moramo još mnogo da pričamo i učimo čitav život je pred nama.

Učimo decu lepom ponašanju, pravimo ljude od malena.

Vaspitan roditelj, vaspitano dete.

#bebeimi.rs



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *