Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Koliko te volim?

Koliko te volim?

Koliko te volim?
Može li se reći?
Može li se opisati?
Da li je u redu o tome pričati?

Koliko te volim?
Ja nemam reči.
Pitali su me da li te želim?
Pitali me nije li mnogo u današnje vreme dvoje/dvojicu imati?
Pitali me kako je?
Kako izdržavam?
Nije li naporno?
Stižem li da odmaram?

Ja im kažem:
Radite kako vam srce kaže.
Meni je moje reklo i dalje sam pri tome:

Rađajte deci braću/sestre jer ta ljubav ne može da se pretpostavi ta se ljubav doživljava.

Ne budite sebični “pomučite se” prve dve godine a posle je sve lakše.
Šta znači pomučiti se?
To je ono kad kukamo za svaki grč, za svaki zub, za svako buđenje i dojenje.

Zastani i razmisli…
Proći će…o da zasigurno.
Budi srećna što se zato budiš.
Što te ne more druge brige.
Što ti je dete zdravo i pravo.
Raduj se svakog jutra osmehu, zagrljaju, koraku, nestašluku.


Život je NIŠTA!
Jedno veliko NIŠTA!
Nestane za tren.


Budi sebičan i grabi ga samo za sebe.
Ali ako već možeš pruži ga i drugima.
Ne dozvoli da ti dete raste samo.
Ne uskraćuj mu bratsku ljubav jer ti nemaš vremena.
Vreme je svuda oko nas.
Iskoristi ga, pametna si pa se snađi.

Zamisli koliko ti je srce ispunjeno jednim malim osmehom, jednim parom ruku koje te grle svakog dana i glasom koji te u pola noći doziva.


E sad zamisli sve to duplo…
Nema šanse…
Tako nešto se ne može zamisliti
Tako nešto se doživljava.

@bebeimi.rs



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *