Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Kako naučiti dete da se samo igra?

Kako naučiti dete da se samo igra?

 Često čujem od mama kako ne mogu da se odvoje u kući od deteta, gde je ona tu je i ono, ne može ručak da spremi, stalno je oko nogu a tata kada dođe, može tv da gleda, dete se igra, ne primećuje ga.

Zašto? Upravo ste pročitali odgovor. Mi mame mislimo i mislićemo da nam je dete za sve malo i da je još uvek rano da nešto nauči. Ali to je u stvari naša zabluda, dete je od rođenja spremno da uči. Ono najpre sluša, posmatra, upija pa tek oko prve godine počinje i da primenjuje stečeno, deo po deo.

Stalno smo uz njega, uz svaku igru, crtani prepričavamo, knjigu čitamo, objašnjavamo. Šta god uzme u ruku, ne mora ni da kaže, rekli smo za njega. I to je u redu, svaka čast za trud, tako treba ali sve ima svoju meru. Umerenost je najbitnija i suština, čini mi se vaspitanja. Čim dete stane na noge, očvrsne, pokažite mu kako se neka igračka koristi, kako se čita knjiga, kako se igra igra a zatim ga pustite da proba i samo, ne u vašem prisustvu. Pomerite se, posmatrajte ga sa strane da vas ne vidi, pustite ga da istraži svoje mogućnosti, sazna da može nešto i bez vas. Tako deca razvijaju maštu. Pokažite kako lutku hranite, uspavljujete, vodite u šetnju, kako vozite auto, parkirate pa ga pustite da i samo to uradi. Ovo već treba primenjivati sa detetom od godinu dana, kasnije se teže odvikava (ali naravno, nikad nije kasno da nauči).

Pišem iz najbolje namere jer se trudimo da pružimo deci samo najbolje i najkvalitetnije a nismo svesni da sebi pravimo još jednu obavezu više a od deteta malog razmaženka 😊 i nesamostalno dete. Ovaj tekst je nastao iz ličnog primera. Probala sam sa svojim detetom i smatram da mi mame to možemo.

Moje dete uskoro puni 18 meseci i počelo je samo da se igra. Prijatno sam se iznenadila kada smo otišli u goste i kada ga nisam osetila, zaigrao se sam. Kada smo seli kući da ručamo zaigrao se u drugoj prostoriji sam ne tražeći nikoga. Potrebno je samo da dobro poznajete dete kako bi mu ponudili određen izbor igara i mirni ste. Dolaze i dolaziće periodi kada će tražiti da se roditelji igraju sa njim, udovoljite mu, ne kažem da smo završili posao naučili ga nešto i to je to. Pokušavaće ono opet da se prilepi i ne odvaja od nas ali tu sledi ponovo uloga roditelja, strpljenje, priča, podsećanje kroz igru šta smo naučili. Sve je dozvoljeno i u redu ako je umereno. Malo zajedno malo odvojeno. Svima je potrebno da se ponekad osame pa tako i malom detetu. Tako se razvija mašta a svi znamo da je ona neophodna u svetu odrastanja jednog deteta.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *