Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Kako izgleda biti vaspitač u Americi?

Kako izgleda biti vaspitač u Americi?

Često se pitamo da li je nama najteže. Kako izgleda raditi svoj posao u drugoj državi? Svaka zemlja je priča za sebe i svaki posao ima svojih prednosti i mana.

Oduvek me je zanimalo kako izgleda raditi posao vaspitača u drugoj zemlji. Povremeno sam mogla uz razgovor sa prijateljicama da čujem nešto na tu temu ali nikad dovoljno. Sve je to rekla-kazala.

Jednog dana naišla sam na sagovornika za koga sam znala da će zadovoljiti moju znatiželju i objasniti ono što većinu nas iz ove struke interesuje: “Kako izgleda biti vaspitač u Americi”. Znam da je tekst zahtevao odvojeno vreme i posvećenost zato hvala ti draga moja na izdvojenom vremenu i detaljnom opisu.

Razvojni put vaspitača iz Srbije u Americi 

“Prilikom dolaska u Ameriku, prijateljica mi je dala savet da pošaljem svoju diplomu, dokumenta, spisak ispita i indeks u Milwaukee WI, edukativni centar ECE (Educational Credential evaluators). ECE je sajt koji obrađuje i procenjuje naše diplome i ispite i pretvara ih u američki sistem a sve u svrhu daljeg napredovanja, studiranja ili rada u Sjedinjenim Državama. 

Budući da nisam imala dozvolu za rad prvih par meseci, a prijatelji su mi objasnili koliko američki narod ceni volontiranje, nakon dolaska dobila sam priliku da dva puta nedeljno, na po par sati, posećujem jedan Day Care-dnevni boravak. Ubrzo nakon što sam dobila dozvolu za rad, direktorka ustanove, sagledavši moje diplome, ponudila mi je poziciju asistenta glavnog vaspitača, pošto nije imala upražnjeno slobodno mesto za glavnog vaspitača. 

Od zaposlenih u dnevnom boravku se očekuje da ispune svoje dužnosti i da se usavršavaju u skladu sa propisima. Prvih nedelju dana svog rada provela sam isčitavajući razne zakone američkog obrazovanja i sistema, gledajući video snimke i prolazeći kroz kratke kurseve: Zdravlje i bezbednost dece, Kako napisati izveštaj o bolesti i kako preneti roditeljima, Individualni plan svakog deteta, Komunikacija sa roditeljima, Dnevni raspored dana, Kako se ponašati i šta raditi u slučaju tornada, požara, bombi i razne druge kurseve. Veoma bitni kursevi koje morate odslušati pre nego što uđete u grupu su: Shaken baby sindrom-Potresna trauma bebine glave kao i kurs Osnova prve pomoći, gde smo bili u prilici da učimo tehniku oživljavanja na lutkama, kao i da učimo šta raditi prilikom davljenja i razne druge bitne stvari. 

Svi centri za Dnevni boravak ili vrtići nude edukativni sadržaj koji decu priprema za predškolski sistem (Kindergarden). Sa punih 5 godina se kreće u predškolsko a obavezan školski program počinje kada dete napuni 6 godina. Nakon predškolskog idu redom: Osnovna škola (Elementary) od predškolskog do 5. razreda, zatim Srednja škola (Middle school) od 6.do 8. razreda i visoka škola (High school). 

Školski sistem u Americi je veoma dobro organizovan i ima puno pravila. Osmišljeni su odlični programi koji podstiču dečiji razvoj i stvaraju  bazu za polazak mališana u školu. 

Vrtić je povezan sa  lokalnom školom, socijalnom službom i zdravstvom. Radno vreme vaspitača je 8h +1h pauze. Radno vreme vrtića je od 6h do 18h. Vrtić u kom sam ja radila je imao tri grupe dece od 18 meseci do 3 god., kao i tri mešovite grupe za decu uzrasta od 3 do 5 god. U svakoj od tih grupa je moglo da boravi po 12 mališana, a u svakoj grupi su radila po dva vaspitača tako da je na dnevnoj bazi svaki od vaspitača mogao da vodi racuna najviše o šestoro dece. To je bilo veliko iznenađenje za mene s obzirom da svi znamo koliko su velike odnosno brojne grupe u Srbiji i da je vaspitač sam u smeni sa velikim brojem dece. Pozdrazumeva se da se čovek brzo navikne na bolje i lakše uslove, pa ni ja nisam bila izuzetak. U našem vrtiću svaka od tih grupa je bila nazvana po nekoj morskoj životinji: morska krava, ajkula, meduze, delfini… 

Dnevna rutina vrtića izgleda ovako: Deci je dozvoljeno da dolaze u različito doba dana, iako se većina okupi do 8:30h kada je bio posluživan doručak. U kuhinji je radila jedna kuvarica koja je vodila brigu o obrocima. Vaspitač uz pomoć jednog ili dva deteta, koji su tog dana dežurni, postavlja stolove i pribor. Obroci su bazirani po principu svedskog stola, gde se deca sama poslužuju, dodaju jedni drugima hranu i sipaju sami sebi u tanjir.

Zanimljiv mi je bio na primer slučaj kada jedno dete skoro ceo dan ništa nije htelo da jede i htela sam da ga nahranim (što bih uradila u Srbiji), ali me je koleginica prekinula u tome i rekla da oni to ne rade i da dete ima pravo da samo odluči da li će jesti. Kada su roditelji došli po svoje dete ispričala sam im tu situaciju i veoma se iznenadila kada su oni sasvim normalno reagovali i rekli da je to sasvim ok. Nakon doručka se odlazi u sobe i tada počinju dnevne aktivnosti.

Za svaku nedelju vaspitač pravi mali raspored koji je okačen ispred sobe kako bi roditelji imali uvid u aktivnosti deteta kao i u razne novosti koje se dešavaju u toku te nedelje. Svaka nedelja je obeležena jednom temom i pričom, a mesečna tema ne mora da postoji, takođe nedelje u toku meseca ne moraju da budu povezane.

Vaspitači prate dečija interesovanja i po tome se orijentišu u daljem radu. Svake nedelje čita se jedna glavna priča, a naravno pred spavanje i razne druge priče. Prvi dan se čita priča, drugog dana deci se postavljaju pitanja vezana za priču, trećeg dana se izvlače ključne reči koje se pišu na briši-piši table i zatim se memorišu. Četvrtog dana deca prepričavaju priču ili su podeljene uloge za glumu. Petog dana sledi razgovor sa decom-da li im se dopao kraj priče ili bi ga mozda promenili i kako. Petak je dan kada deca donose svoje igračke, predstavljaju ih i pričaju o njima. Nakon toga ih dele sa drugom decom i igraju se.

Svakog dana deca rade neki projekat iz likovnog koji može biti povezan sa nedeljnom temom i pričom, ali i ne mora. U sklopu sobe u kojoj se boravi postoji senzorni sto koji se menja na svake dve nedelje (pesak, zemlja, voda, testenine…). Vaspitač nedeljno osmišljava i po jedan projekat iz nauke a deca zajedno sa vaspitačem i kuvaricom pripremaju i nesto od hrane. Svaka grupa u vrtiću ima na raspolaganju više manjih prostorija koje se opremljuju u zavisnosti od toga koja je tema aktuelna, npr. doktorska ordinacija, veterinarska ordinacija, kutak za bebe i briga o bebama…

Jednom prilikom, u sred zime, koleginica je deci osmislila i improvizovala plažu, i svako od njih je doneo svoj kupaci kostim, imali su čak i mali bazen i pesak i ta igra je trajala danima. 

U sklopu svoje sobe, svaki vaspitač je mogao da vodi brigu o nekim ljubimcima. U mojoj sobi nalazio se npr. veliki akvarijum sa ribicama koji je bio na dohvat ruke svima nama, kao i kavez sa ježom, kavez sa zecom, o kojima su se vaspitač i deca zajedno starali, hranili i brinuli se o čistoći sobe i kaveza. 

Deca svakog dana prolaze kroz kratke testove, igre i kvizove vezane za pripremu za predškolsku grupu. Ključne aktivnosti su pisanje i prepoznavanje slova i brojeva, boja, zvukova, oblika kao i uvođenje u kratke reči imenica, zamenica, priloga, predloga… a kada se ta znanja usvoje, sledi i početno čitanje jednostavnih priča uz slike. Svakog dana imali smo pola sata tišine kada bi deca mogla sama da biraju knjige, uče kako da ih listaju, posmatraju, čuvaju i dele. 

Nakon završetka radnog dana, vaspitač na piši-briši tabli zapisuje novosti za roditelje od tog dana, šta su to sve deca uradila i naučila. Svakog meseca svi vaspitači pisu novine-kratak osvrt na taj mesec i šta su radili, događaje koji su ih obeležili i šta planiraju narednog meseca, a sve to ostavljaju svakom detetu ponaosob u ormarić.

 U toku godine održavaju se radionice koje mogu da iniciraju vaspitači, deca ali i roditelji. Na radionice se prethodno prijavi par roditelja koji se kasnije i pojave, ali to nije obaveza za sve već se samo rotiraju naredni put.

Prilikom svakog dolaska i odlaska roditelji moraju da se potpišu kada su doveli i odveli svoje dete. Grupni roditeljski sastanci ne postoje, vec je vaspitač dužan da se sastane dva puta godisnje sa svakim roditeljom posebno ili ukoliko roditelj zatraži i više puta. Sastanak ne traje duže od pola sata i tom prilikom vaspitač prolazi sa roditeljem priču o dečijem razvoju, njegovom napretku i slično. 

Ručak i užina nakon spavanja su isto koncipirani tako da se deca sama poslužuju. Na stolu za ručak su uvek razna jela u ponudi: krem supice, meso, povrće, voće i dete samo bira šta će jesti. Za stolom se uvek vodi i neka konverzacija.

Ono što je zanimljivo za dnevne boravke jeste to što većina njih ne poseduje osoblje koje se bavi čistoćom i higijenom soba već to rade vaspitači. Svako je odgovoran za svoju sobu i toalete a zajedno, po rasporedu, brinu o hodnicima i većim prostorijama za okupljanje dece.

Vaspitači zajedno sa decom pospremaju vrtić i svako od njih ima neke dnevne obaveze. Vreme spavanja je od 12 do 14h. Prvog dana mog boravka u grupi uporno sam pokušavala da pronađem pidžame i jastučnice po dečijim ormarićima. Koleginici nije bilo jasno šta to radim i kada sam joj objasnila kako ne mogu da pronađem pidžame, ona se veoma začudila. Objasnila mi je da deca ne donose pidžame u vrtić, kao ni jastučnice i mogu jedino da ponesu svoje prekrivače.

Deca mogu a i ne moraju da skidaju obuću prilikom spavanja, već se jednostavno samo spuste u krevet. 😊 Dakle, jednostavno, lako i potpuno nekomplikovano. Nakon toga sam se zapitala da li se i mi odrasli u toku dana kada spavamo presvlačimo u pidžame? Upravo to mi je dalo odgovor na pitanje besmislenog rada i čestog haosa po vrtićima u Srbiji. Pred spavanje deca peru zubiće i obavljaju ostale pripreme za spavanje. 

Nakon jutarnjih aktivnosti, spavanja i užine, deca odlaze u dvorište vrtića. Međutim isto tako mogu ceo dan provesti napolju i obaviti sve aktivnosti u dvorištu, sve je stvar izbora i dogovora vaspitača i dece. Konkretno, ja sam živela na severu Amerike gde su temperature zimi dostizale i do -30c i tamo su deca izlazila napolje po temperaturama do -16c i to nam je bila svakodnevna rutina. Tokom tih zimskih dana u dvorištu vrtića nalazila se padina koja je služila za sankanje i dečiji bord.

Tokom lepših dana, pored igara i raznih klackalica, penjalica i sličnih elemenata, imali smo i svoju baštu gde smo svi zajedno sa volonterima vodili brigu o cveću, voću i povrću koje su deca mogla da uberu i pojedu. 

Svake nedelje održavani su časovi joge i muzike. Isto tako, u toku nedelje vaspitač može ali i ne mora da odlazi u kraće posete i šetnje po gradu, s tim sto je jedino dužan da pre odlaska na tabli napiše gde je grupa otišla. Saglasnost od roditelja pribavlja se samo jednom na početku godine i ta saglasnost važi za celu godinu. 

Sa svojom grupom često sam išla u centar grada da posmatramo patke i guske kao i da im dajemo hranu koju nam servirka pripremi. Odlazili bismo u obližnje parkove, bolnicu, posećivali nečiju mamu koja radi u banci, bili u poseti jednoj baki koja živi u blizini. U toku godine par puta su organizovane i kraće dnevne ekskurzije.

U svakom vrtiću i školi postoji zajednica roditelja i nastavnika, i roditelji volonteri su često tu kada je potrebna neka pomoć prilikom radova u zgradi vrtića, u dvorištu, ali isto tako i prilikom odlaska na ekskurzije gde oni pomažu vaspitaču tokom celog dana. 

Radno vreme vrtića je od ponedeljka do petka tokom cele godine i samo određenim danima (kada je neki praznik ili u toku zime kada su mećave) vrtić je zatvoren. Isto tako, postoje određeni seminari koje vaspitači imaju obavezu da odslušaju par puta godišnje, i tada je praksa da predavač dođe u vrtić i taj dan je vrtić zatvoren za decu, što se unapred najavi roditeljima. 

Program za praćenje dečijeg razvoja po kome je ovaj vrtić radio se naziva Teaching Strategies Gold. Svaki vaspitač prolazi kroz seminar i obuku kako bi umeo da koristi ovaj program. Svaka grupa poseduje tablet uz pomoć kog su vaspitači slikali decu, njihove radove i aktivnosti koje su pomagale kao dokaz za ovaj program.

Ciljevi za razvoj i učenje koji se prate kroz ovaj program su: Socio-emocionalni, fizički, jezik, kognitivni, pismenost, matematika, nauka i tehnologija, sociologija, umetnost i sticanje znanja engleskog jezika. Dva puta godišnje vaspitač pravi presek razvoja svakog deteta ponaosob, kada program izbaci skalu i listu u kojim to oblastima je dete jako, koliko je i kako napredovalo, kao i u kojim oblastima je slabo i na čemu treba još poraditi. “

Kako bi zaokružili celu ovu priču volela bih da čujem tvoje mišljenje. Koji sistem rada smatraš efektnijim i boljim?
Definitivno je sistem u Americi bolji samim tim što je na 1 vaspitača po 5,6 dece što je idealno za rad,možeš da se posvetiš svakom detetu i da odradiš šta si zamislio za taj dan isto tako da ih dobro posmatraš u igri i aktivnostima i da onda da sve to čekiraš i zabeležiš.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *