Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Kada početi sa čitanjem knjiga i pričanjem priča?

Kada početi sa čitanjem knjiga i pričanjem priča?

 

Knjiga je najodaniji čovekov prijatelj. Može se tako reći. Navika čitanja knjiga se stiče. Čitanje čini rečnik bogatijim, podstiče decu na razmišljanje, maštanje, konverzaciju. Kada početi sa čitanjem, pričanjem priča deci?

Odlučila sam da prateći razvoj svog deteta uradim malo istraživanje sa njim.

Razgovor sa detetom od najranijeg uzrasta je ključan u njegovom razvoju. Dok dete ne progovori pričajte mu šta god da radite (kada stavljate veš u mašinu, otvarate vrata, uzimate kolica…), šta god da vidite (kucu, macu, kako se oglašavaju), u prodavnicu kada idete naglasite dobar dan, izvolite, hvala. Dete će upijati, učiće i kada progovori primenjivaće i samo.

Počeli smo sa svakodnevnim pričanjem od rođenja.

U početku je lakše bebi pevati, pričati a malo kasnije kada dete sazna i počne da raspoznaje slike čitati mu. Što više pričate sa detetom pre će ono početi da komunicira sa vama, da vam se obraća osmehom, otvara usta, guče.

Knjige dati detetu tek kad postane zainteresovano za razgledanje, pratiti ga. Najzahvalnije su za početak one mekane ili sa tvrdim koricama, dete ih lakše okreće, pomozite mu.

Tanje listove lakše pocepa jer još nema osećaj kako da postupa sa knjigom, listom, sve se to vežba.

Moj savet je da ukoliko je dete uzrasta od godinu do dve budete uz njega dok lista knjigu tj. dok ne budete sigurni da je neće namerno pocepati.

Još jedna lepa navika je članstvo u biblioteci. Deca od 3-7 godina imaju pravo na besplatno članstvo.

Mi smo se učlanili sa godinu dana. U početku je bio veći doživljaj meni nego detetu, potrebno je vreme da dete shvati šta se u biblioteci radi i bitan je način na koji se dete upoznaje. Zajedno biramo knjige, sednemo za mali dečiji sto i razgledamo. Idemo otprilike dva puta mesečno i uzmemo po dve ili tri knjige.

U poslednje vreme, kako je veći više se raduje odlasku, strpljivo čeka da bibliotekarka popuni člansku kartu koju joj on daje i ona mu vraća. Ovu naviku imamo i sa odlaskom u kupovinu, karticu ili novac dete daje kasirki kada zatraži a zatim čeka račun sa oduševljenjem. Tako smo malo i strpljenje uvežbali, polako shvata da postoji neki red i da mora da se sačeka.

U biblioteci posmatra knjige na policama, dodiruje ih ali stalno mu govorim da knjige samo gledamo, ne diramo ih dok ne pitamo. U početku nije slušao ali sada već zna ritual i posluša me.

‌Šta me je iznenadilo pre neki dan u biblioteci?

Napomenula sam da smo se učlanili sa godinu dana. Sada imamo 20 meseci, odnos deteta i knjige se promenio i napredovao, napravili smo u kući malu biblioteku, zna se gde nam stoje knjige, na pristupačnom mestu gde dete može da im priđe i da ih slaže. Volim da mu kupujem edukativne i zanimljive sadržaje ali mislim da je potrebno i voditi dete u biblioteku. Drugačiji će odnos imati prema knjigama i volela bih da mu to postane navika.

No, otišli smo skoro u biblioteku po knjigu a bibliotekarka nam reče da smo previše mali za članstvo. Ništa mi nije bilo jasno jer dolazimo 6 meseci dva puta mesečno uzimamo knjige, ni jednom nam nije bila skrenuta pažnja na uzrast. Žena mi je sada lepo rekla da tek od treće godine deca mogu da se učlane.  Kad razmislim i logično je jer mala deca cepaju, mada vodimo računa o knjigama naročito tuđim, ne ostavljam ga samog sa njima jer dovoljan je trenutak nepažnje i da je ošteti. Ali mi nije jasno žašto nam je to rečeno nakon 6 meseci uzimanja knjiga i to kod jedne iste bibliotekarke… Nismo išli neko vreme, nismo ni imali prilike ali pokušaćemo ponovo uskoro da vidimo da li se šta promenilo 😊 možda nečije raspoloženje.

‌Knjige je najbolje držati tako da budu detetu na dohvat ruke, da može samo da bira sadržaje ali pre toga trebalo bi naučiti dete kako da se ophodi prema njima što se postiže svakodnevnim prelistavanjem, pričanjem, pokazivanjem

Moje dete je već veliko (mogu tako da kažem), želi da izabere samostalno knjigu koju ćemo čitati. Napravili smo trenutno mini biblioteku, obložili smo kutije papirom i poređali knjige. Kasnije ćemo napraviti police ali trenutno nam i ovako odgovara. Imamo jednu fotelju pored ali najviše volimo da čitamo na podu. I veoma bitna stva, vraćamo knjige na svoje mesto.

Decu treba pustiti da uživaju u svakom kutku, pustiti ih da istražuju. Izbegavati strogo pravilo da se mora pisati, čitati, igrati za stolom. Pod je jedan od primera.

Sa 14 meseci je već počeo da lista knjige uz moj nadzor. Još uvek ga pratim dešava se da okrene više listova i počne da gužva, mora neko od odraslih biti prisutan kada se listaju knjige. Nekada to radi sa pažnjom a nekada žuri.

Pri čitanju priča napomenula bih da smo čitali priče ali skraćenu verziju jer ga je toliko pažnja držala i samo najzanimljivije sadržaje uz pokazivanje slika, mimiku, promenu glasa. 

Bitno je da komunicirate sa detetom, da ono čuje nove reči, da obogaćuje svoj rečnik, razvija maštu a manje je bitno da li ste pročitali sve od reči do reči.

Vrlo brzo je tražio da sam čita (oponašanje odraslog) i to je bio ritual pred spavanje. Zanimljive su mu bile “Najlepše basne”. Imamo ih nekoliko. Predhodno smo čitali muž i ja a zatim je dete na svom jeziku pričalo tj. čitalo. Kako je počeo govor da usavršava tako je počelo prepričavanje priča. Pokazujemo sliku, postavljamo podpitanja i dete tako prepričava.

Naišao je period kada je hteo da mu se pričaju priče i traje još uvek. Trenutno tata u hodu smisli priču pred spavanje o junacima koje dete izabere, čak se dogovaraju i gde će se radnja odvijati, gde će ići (obično su to priče o motoru koji obožava, o bati, deki, baki…). Takođe voli da sluša i o tome šta smo tokom dana radili ili gde ćemo ići.

Probaćemo ovim redosledom i sa drugom bebom.

 

 

 



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *