Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Faze i predmeti dečijih crteža. Značenje boja i elemenata crteža.

Faze i predmeti dečijih crteža. Značenje boja i elemenata crteža.

 

U razvoju dečijeg crtanja postoji više faza koje se smenjuju kako dete raste, međutim njihovo trajanje samo je okvirno određeno, što znači da dete može u nekoj od faza da se zadrži duže ili kraće a da to i dalje predstavlja normalan razvoj.

FAZE I PREDMETI DEČIJIH CRTEŽA:

1. Prva je faza ŽVRLJANJA ili škrabanja.

Ona traje do kraja 2.godine mada je sve to individualno jer svako dete se razvija na svoj način, može se desiti da pomeri granice do 3. godine. Dete počinje da šara tako što najpre igrajući se sa papirom i olovkom ili bojicom, ono vuče olovku po hartiji premešta je iz jedne ruke u drugu i shvata da ta olovka ostavlja trag što ga dodatno podstiče na dalju igru. Te šare same za sebe nemaju nikakvo značenje jer su za dete samo vežba motorike. Ono u tom uzrastu slabo može da kontroliše finiju motoriku pa zato crta iz ramena i lakta da bi kasnije naučilo da koristi zglob ruke i prste i da ne buši papir.

2. Sledeća faza je faza SEMANTIČKOG ili SIMBOLIČKOG crtanja

Odvija se od 3. do 6. godine. Kod dece koja imaju starijeg brata ili sestru, ova faza može početi ranije jer se dete ugleda na crteže brata ili sestre, pa svoje koriguje. Celokupni period predškolskog uzrasta deteta je obeležen ovom fazom crtanja. U njoj dete crta po sećanju, tj. po onome kako ono doživljava pojedini predmet koji crta. Ono crta sve što zna o tom predmetu i kako se oseća u vezi njega. Ono ne crta ono što tog momenta vidi. Ukoliko mu postavimo model ono će ga tek ovlaš pogledati i nastaviti da crta po svom, bez zagledanja. Dete je ubeđeno da zna sve što treba o objektu svog crtanja. Zato su dečiji crteži u ovoj fazi kao rengentski snimci – potpuno transparenti. Primer je kuća koju dete nacrta a u kući vidimo ljude ili predmete kao da su njeni zidovi providni. Jednostavno dete ne shvata još uvek detalje i to da se predmeti u prostoru poklapaju itd. Dete ostaje verno zakonitostima svog razvoja i ni pokušaji roditelja da ga usmere da crta realnije i po modelu neće uroditi plodom. Ako roditelj kritikuje crtež svoga deteta on će samo obeshrabriti dete od daljeg likovnog izražavanja. Jako je važno pratiti dete u načinu njegovog izražavanja i pohvaliti ga.

3. Treća faza likovnog izražavanja jeste REALISTIČKO crtanje

Ova faza se odvija od 6. do10. godine. Ovde se primećuju izvesna usavršavanja simboličkog crtanja. Deca su već usmerena ka detaljima i delovima celine koje još nisu upoznala, pa ih sada stavljaju na papir. Dete ovde unosi dinamičnost u svoj rad pa crteži prikazuju ljude koji nešto rade, na crtežu se nešto dešava. Tek od devete godine crteži dobijaju logički smisao i neki redosled.

Šta znače boje na crtežima

Izbor boja dosta govori o karakteru deteta.
Crna i ljubičasta predstavljaju dete koje voli da preuzima inicijativu i koje je sigurno u sebe, ali koje je u izvesnoj meri zahtevno.
Plavu koriste deca koja su brižna i uživaju u društvu.
Crvena je boja uzbuđenja i jedna od boja koju deca najviše vole da koriste. Nju naročito koriste deca koja su znatiželjna i koja ne žele ništa da im promakne.
Roze boja označava potrebu za ljubavlju i poštovanjem i uglavnom je omiljena boja devojčica
– Zelena je simbol dece koja žele da budu drugačija, koja vole slobodu, koja su umetničke duše i veoma inteligentna.
Žuta odražava inteligenciju i veselu, toplu prirodu poput sunca.

Pozicija crteža na papiru

Crtež je odraz dečije okoline. Način na koje dete koristi prostor na papiru, ukazuje na njegov odnos prema okolini.

– Ako je crtež na levoj strani, dete je privrženo majci i prošlosti.
– Ukoliko je više na desnoj strani, oseća se bliže ocu, oseća potrebu da komunicira i interesuje ga budućnost.
– Dete koje krupno crta predmete i pozicionira ih na sredinu papira je sigurno u sebe i čvrsto stoji na zemlji.
– Dete koje crta male stvari u donjem uglu lista ili čošku, izražava osećanje nesigurnosti ili nesposobnosti da se nosi sa problemima.

Kakve emocije otkrivaju dečiji crteži

– Crtež deteta može da otkrije njegovo emocionalno stanje. Ne opeterećujte se previše sa pretpostavkama šta bi crtež mogao da predstavlja. Stručnjaci navode nekoliko stvari na koje možemo obratiti pažnju prilikom tumačenja dečijih emocija sa crteža:

– Crteži sa puno detalja, koji su precizno nacrtani, otkrivaju dete koje oseća potrebu da se mnogo trudi.
– Energični potezi olovkom ili bojicom, posebno ako su grupisani jedan pored drugog, mogu da budu znak nervoze, jakih emocija, odlučnosti i ljutnje
– Mekše linije odraz nežnije i emotivnije prirode deteta.
– Način na koji su linije nacrtane takođe je važan – predmet koji je nacrtan tankim, isprekidanim linijama otkriva dete koje je neodlučno i nesigurno i koje razmišlja dok crta. Nasuprot tome, izraz samopouzdanja i sigurnosti predstavljaju crteži koji su nactani debljim, kontinuiranim i slobodno povučenim linijama.

Takođe, treba obratiti pažnju na veličinu ljudi koje dete crta kao i na nedostatak određenih delova tela. Tako će dete ljude koje smatra važnim ili dominantnim nacrtati većim od ostalih. Odsustvo ruku ponekad se tumači kao znak stidljivog deteta koje nije agresivno, dok prevelike ruke mogu da se tumače kao tendencija ka agresivnom ponašanju ukoliko je dete sa takvim rukama nacrtalo sebe. Mala stopala su znak nesigurnosti – u bukvalnom smislu predstavljaju nestabilne temelje.

Impulsivno dete: Veliki ljudi, bez vrata, i asimetrija ekstremiteta
Zabrinuto dete: Oblaci, kiša, price koje lete, ljudi bez očiju
Stidljivo dete: Mali ljudi, bez nosa ili usta, sićušni ljudi i ruke blizu tela
Ljutito dete: Velike šake i zubi, dugačke ruke, ukrštene oči
Nesigurno dete: Čudovišta, male glave, bez ruku, koso nacrtani.

Kako da podstaknete likovnu kreativnost deteta

Osim što je korisno da se upoznaju kako da tumače dečije crteže, informativno, roditelji bi takođe trebalo da poklone pažnju razvijanju likovnih sposobnosti i kreativosti svoje dece. Iskustvo u crtanju pomaže deci da samostalno odrede šta će i kako da nacrtaju na datom prostoru, i omogućava im da prenesu svoje ideje na papir ili neki drugi format. Ipak, ono što je najvažnije, kreativno izražavanje dozvoljava deci da koriste čaroban svet svoje mašte, što je upravo ono što je svakom detetu potrebno.

Neka crtanje, pored igre, bude deo svakodnevnih dečijih aktivnosti. Pružite detetu različiti izbor pribora za crtanje kao što su bojice, flomasteri, kreda. Isecite papirne kese tako da dete može da ih koristi za crtanje. Kada su mlađa deca u pitanju, ponekad je korisno da selotejpom zalepite papir za sto kako se ne bi pomerao dok crtaju. Starija deca, takođe, mogu da koriste tempere, makaze i lepak. Obezbedite im neku vašu staru majicu da obuku kod crtaju i raširite novine ili mušemu preko stola, poda kako bi površina ostala čista.

Ne preterujte sa instrukcijama. Dozvolite svom detetu da eksperimentiše i samostalno izrazi svoju kreativnost. Ovakva nezavisnost je detetu potrebna kako bi steklo sigurnost u sebe i svoje sposobnosti.

Obratite pažnju na proces, a ne samo na rezultat. Pridružite se vašem detetu dok crta, umesto što ćete ga samo pohvaliti ako je nešto lepo nacrtalo. Pomozite mu da nacrta komplikovanije stvari ili izaberite zajedno odgovarajuće boje za kuću ili drvo. Ohrabrite njihov trud i želju da nacrtaju mala remek-dela.

Pomozite deci da kroz likovnu umetnost iskažu jake emocije. Ukoliko je dete zbog nečega ljuto, neka prenese takvu emociju na papir i nacrta ljutito lice. Kreativne aktivnosti ponekad mogu da pomognu deci da izraze i shvate emocije koje su za njih suviše intenzivne kako bi ih iskazali rečima.

Okačite crteže deteta na neko vidno mesto u kući. Tako ćete mu pokazati da je njegov rad važan i da ga poštujete. Crtajte na različitim mestima kao što je pod a ne samo za stolom.

Roditelj može informativno biti upoznat sa nekim opštim karakteristikama dečijeg crteža a za sve nedoumice i sumnje, detalje  najbolje je obratiti se stručnom licu (psihologu, pedagogu).



2 thoughts on “Faze i predmeti dečijih crteža. Značenje boja i elemenata crteža.”

  • Dečji crtež se često koristi kao dijagnostički instrument u psihološkoj proceni koju obavljaju psiholozi. Međutim, na osnovu crteža se nikada ne daje dugoročna procena, već to može da posluži kao dopuna za razumevanje detetovog trenutnog stanja. Da li roditelj treba da zna da tumači crtež? Mislim da ne, jer bi to značilo da treba da završi fakultet za psihologa. Ali, ako je roditelj zabrinut zbog sadržaja koje dete crta, neka se obrati stručnjaku, jer će mu biti daleko korisnije nego da sam radi dijagnostiku.
    P.S. Možete li, molim Vas, navesti izvor koji Vam je poslužio da napišete ovaj tekst?

    • Naravno, odgovorila sam Vam i na instangram profilu. Slažem se sa Vama. Baš kao što ste rekli ukoliko roditelj ima nekih nedoumica treba se obratiti stručnom licu ali obično ne obraćamo pažnju na dečije stvaralaštvo jer sve podrazumevamo da su prolazne faze i da su to samo deca. Zato sam htela da skrenem pažnju na neke osnovne stvari. Baš sam dosta tekstova čitala što na internet portalima, što u knjigama iz svoje lične biblioteke,sa seminara i trudila se uopšteno da navedem karakteristike koje bi mogle okvirno da pomognu u prepoznavanju mogućeg problema i utoliko da pomognu roditelju, vaspitaču da se obrati stručnom licu. Ja kao pedagoški radnik ne volim da se mešam u tuđ posao da tako kažem ali volim da znam, da budem upoznata i da pomognem na vreme i obratim se za stručnu pomoć ukoliko je potrebno. Hvala Vam na komentaru, volim i cenim tuđe mišljenje, uvek sam spremna da prihvati kritike i dobre i loše.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *