Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Deca su ogledalo roditelja

Deca su ogledalo roditelja

Biti roditelj, može svako. Biti dobar roditelj, može svako. Biti loš roditelj, može svako. U čemu je onda problem kada je u pitanju vaspitanje dece? Zašto postoji problem ako možemo da biramo kakvi ćemo biti a uz to onda biramo i kakva će nam deca biti.
Za dete je važno da ima krov nad glavom, da bude suvo, presvučeno, čisto, nahranjeno. Da bi raslo potrebne su mu određene roditeljske/starateljske smernice, poželjna je ljubav koja će ga duhovno hraniti i učiti čemu da teži u životu.
Roditelji, sami odlučite kako ćete vaspitavati dete jer to možete da birate. Ne postoje loši roditelji koji žele dobro svom detetu. Ali postoje oni koji prezaštićuju svoje dete iz najbolje namere. Većina toga nije ni svesna.

Poslednjih godina, novije generacije roditelja, u koje spadam i ja, odgajanje dece su shvatila veoma ozbiljno čak i previše.
Moramo shvatiti da su deca mali ljudi koje treba usmeravati i koje treba pustiti da se razvijaju svojim tempom ali im pomagati i pogurati ako je potrebno. Ne radite sve umesto deteta. Pustite ga da samo pokuša nešto da uradi.

U svojim postovima pišem koje su to konkretne situacije u kojima treba dete pustiti, usmeriti ga. Pomoći mu da nešto uradi. I sami znate da kada vam je nešto nepoznato pitate, pokažu vam, probate pa naučite. Ali morate da probate sami. Kako onda mislite da dete nešto nauči ako ne proba? Kako da nauči da hoda ako mu ne dozvoljavate da padne? Više će paziti, naučiće kako da pada jer će znati čega da se plaši. Kako da nauči ruke da pere, da jede samo, drži čašu… ako to radite umesto njega?

Dete od nas traži da mu pomognemo da nešto uradi samo. Odrasla osoba je potrebna detetu kao njegov pratilac koji treba probuditi kod deteta veliki potencijal energije koji ono poseduje od samog rođenja.
Dete uči ono što živi. Za to mu je potrebna odrasla osoba koja će mu pomoći da uči samostalno, na najprirodniji način.

Kod dece postoje osetljivi periodi, nazivamo ih fazama u razvoju. Tokom tih perioda sposobnost deteta da se usredsredi na nešto je velika i postaje zaokupljeno onim što radi i potpuno nedostupno za sve što se dešava oko njega. U tim trenucima neprekidne koncentracije dete se formira. Iz svega toga dete izlazi smireno, nahranjenog duha.

Sa detetom treba raditi od rođenja, podsticati ga i čuvati te trenutke koncentracije. Ruke deteta predstavljaju instrument njegove inteligencije. Potrebno je podsticati dete da što više radi rukama, prstima. Ne morate biti vaspitač da bi znali šta da radite sa decom. Osmislite igru, aktivnost od onoga što imate u kući. Veoma je važno osluškivati dete, njegove potrebe pratiti kao i interesovanja.

Dete, iako je malo treba mu pokazati poštovanje, tako ga učimo da poštuje druge. Mi smo najbolji primer deci. Ako učite dete da kaže „hvala, molim, dobar dan, izvoli“ a vi pritom to ne radite, nemojte se više mučiti jer ga ničemu nećete naučiti.

Vaspitan roditelj, vaspitano dete.

Deca uče po modelu. Usvajaju i upijaju iz okoline kao sunđeri. Sami znate da prvo što čuju iz okoline i najlakše upamte su psovke. Zašto to ne bi mogla biti neka pesmica, učtivo hvala, izvoli, molim, dobar dan? Naravno da može. Ukoliko ima ko da mu pokaže naučiće. Ako je naš stav pozitivan, dobar primer za detetovo vaspitanje onda smo pola posla obavili. Ukoliko želimo da dete nešto nauči da radi najpre počnimo mi. Ono je usvojilo navike samo se treba osamostaliti, pomoći mu da primeni određene navike u odgovarajućim trenucima.

Dete već od 15 meseci a neko i ranije (zavisi od zrelosti deteta) počinje da imitira aktivnosti odraslih osoba. Teži ka tome da učestvuje u realnom životu što više. Pokazuje želju da isproba i uradi sve ono što rade odrasli.
Najčešće viđa mamu u kuhinji. Dolazi do toga da otvara kuhinjske delove, vadi sudove, mama se ljuti. Da bi uštedeli živce za ozbiljnije stvari u životu, odvojite deo samo za njega gde će mu stajati određeni sudovi koje ćete mu dozvoliti da uzima i koji će mu biti na dohvat ruke. Kada počnete nešto da spremate zadajte i detetu zadatak. Čim zadovolji svoju potrebu i želju izaći će samo iz kuhinje i preći na sledeću aktivnost.

Deca ne vole pritisak. Ukoliko osete da nešto ne smeju, uporniji su još više jer žele da saznaju zašto nije dozvoljeno. Udovoljite njihovu želju za znanjem i nahranite je tako što ćete mu ga pružiti, pokazati, objasniti.

Odraslima je glava puna različitih briga dok deca razmišljaju o onome što su do sada naučila, o sredini sa kojom se trenutno sreću (vrtić, drugari, igre). Njihov glavni posao je igra kojoj ozbiljno pristupaju i istraživanje sveta oko sebe. Sa decom nije teško, opustite se, pogledajte svoje dete, spustite se na njegov nivo, pratite njegove potrebe i shvatićete ga.

Deca su ogledalo roditelja.



3 thoughts on “Deca su ogledalo roditelja”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *