Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Da li nakon detetove prve godine života vreme brže prolazi?

Da li nakon detetove prve godine života vreme brže prolazi?

Može se tako reći. Do prve detetove godine gledate, pazite, čitate, obraćate pažnju i na najmanju sitnicu. Nakon te godine, dete polako prohodava,  saznaje, osamostaljuje se. Porodiljsko ističe i vreme je da se vratite na posao i dodate još jednu neminovnu obavezu bez koje se ne može i od koje se živi. Gledamo da porodici obezbedimo najpre finansijsku sigurnost. Ako ostane lufta tražimo i dodatni posao samo da bi dete imalo. Tata radi po ceo dan, mama počinje na svom poslu, dete sa godinu dana odlazi u vrtic takođe puno radno vreme. 

Tata i mama se vraćaju sa posla veoma umorani, dete željno maženja i roditeljske topline pokušava na različite načine da pridobije njihovu pažnju. U tom trenutku kada bi svi želeli samo malo tišine ta detetova potreba može se protumačiti i okarakterisati dete kao dosadno, naporno. Dajete detetu tablet da se umiri, stiže večera, odlazak u krevet i konačno odmor za sve. Sutradan ista priča.

Vreme leti, godine prolaze, u jednom trenutku osećate se toliko umorno da polako zastajete i počinjete da razmišljate čemu tolika žurba. Osvrnućete se oko sebe i shvatiti da ste mnogo postigli. Karijera u usponu, dete u dobroj školi, fina kuća, auto. Dete ima sve sto poželi.

Zar niste zbog toga sve radili? E da, a gde je dete? Baš bi bilo lepo usporiti malo i izgrliti se sa detetom, baš nedostaje to maženje i vreme za vas i dete. Dozivate ga, grlite, započinjete razgovor a ono vam kaže:”Šta ti je bre kevo, žurim pusti me. Nisam više klinac da se mazim sa tobom”. Gledate ga u neverici. Dete koje je juče imalo godinu sada ima 15. Šta se to dogodilo sa vremenom, kako je proletelo, pa nismo se ljudski ni ispričali, kuda je sve nestalo?  

Usporimo malo. Družimo se sa decom. Velika je zabluda da deci nismo potrebni dok su mali jer ništa ne znaju. Koliko znači mama toliko isto i tata. Podjednako su bitni u odrastanju deteta. Kada dođete kući sa posla iscrpljeni, umorni, zagrlite dete poigrajte se sa njim, posmatrajte ga malo u tišini. Deca brzo rastu.

Danas je dete sa polaskom u školu već veliki čovek. Tada počinju njegove obaveze, prve simpatije, prijateljstva i mi postajemo manje bitni. Iskoristite vreme sa njim na najkvalitetniji način da se zbližite, razmenite emocije, porazgovarate. Gradite poverenje kod deteta, baš tako, ono se izgrađuje godinama a ne stiče preko noći. Slušajte dete od malena, kada stekne poverenje i sigurnost u vas tražiće vas i u 15 i u 25 jer je tako naviklo. Neka za njegov bilo koji problem saznate prvo vi, neka ga porodica, ljubav i sigurnost izvedu na pravi put. Ne dozvolite da savete i potrebu za pričom i pažnjom dete traži na ulici. Šta nam vredi novac i sve što poželimo ako nemamo sa kime istinski da podelimo. 



3 thoughts on “Da li nakon detetove prve godine života vreme brže prolazi?”

  • “Šta nam vredi novac i sve što poželimo ako nemamo sa kime istinski da podelimo. ” – tačno tako. Lepo rečeno, divan tekst. ☺️

      • Ali u životu jeste tako, previše pažnje posvećujemo materijalnim stvarima, okupirani smo njima, zaslepljeni. Pričamo da za sve ima vremena ali ga ne iskorišćavamo na pravi način…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *