Blog o vaspitanju dece zasnovan na ličnom iskustvu

Da li dopustiti bakama i dekama da učestvuju u vaspitanju deteta?

Da li dopustiti bakama i dekama da učestvuju u vaspitanju deteta?

Osim roditelja, kao glavnih učesnika u vaspitavanju dece, mesto treba ustupiti i bakama i dekama. Ima nas raznih, ljudi smo te se i razlikujemo.

Postoje različiti tipovi ljudi i o tome se može raspravljati u nedogled. Navešću nekoliko primera:

  • Oni koji vole da pričuvaju dete ponekad, čisto da zadovolje svoju želju za unučetom ali samo ponekad. Jednostavno takvi su ljudi, navikli bez dece, to im odgovara i treba poštovati tu odluku.
  • Oni koji bi svakodnevno bili sa unučetom i vaspitavali ga baš onako kako oni žele.
  • Tipovi ljudi koji razmišljaju srcem a ne razumom, te dopuštaju detetu sve.

Ima još dosta različitih tipova ali bih se zadržala na onome što im je zajedničko sa roditeljima a to je dete.

Ma koliko starijim generacijama da pada teško moraju prihvatiti da dete vaspitavaju prvenstveno roditelji.

Sa njima se treba dogovarati, truditi se da usklade zajednička pravila. Tako je vaspitanje efektnije, detetu je jasnije, nema nedoumica koga bi trebalo i kada da posluša.

U suprotnom, dete polako uči kod koga šta sme a šta ne i tako se prilagođava određenoj strani. Kasnije može te osobe iskorišćavati kada odraste (za džeparac recimo). A autoritet roditelja, babe i dede, polako počinje da opada u njegovim očima i uči se manipulaciji.

Cilj bi trebalo da bude podjednak a to je napraviti od deteta čoveka kojim ćete se ponositi.

To znači ne ugađati mu u svemu već ga učiti kako da odrasta, brine o sebi, redu i kulturi, toleranciji i lepom ponašanju.

Ako ga vučemo svako na svoju stranu, podmićujemo slatkišima, materijalnim stvarima, novcem pa šta očekujemo od njega sutra kada odraste?

Skrivaće i ono od nas bitnije stvari a mi to nećemo znati jer smo ga dobro naučili tome.

Divno je ako bake i deke učestvuju u odgajanju deteta ali bez nametanja svog principa i svojih pravila. Njihovo iskustvo bi se trebalo saslušati i ceniti jer imaju život prakse pred sobom.

Međutim moraju i oni shvatiti da su bili roditelji u drugačijem vremenu, da se za 20, 30 godina mnogo toga promenilo, da su oni vaspitavali svoju decu a ne drugi. Dete pamti, uči se da kada odraste poštuje tako i svoje roditelje jer deca su ogledalo roditelja.

Unuče je san svih baka i deka. Poštujte njegove roditelje, poštovaće vas i dete.

Ovo kažem iz iskustva, moje dete jedva čeka da vidi babu i dedu i sa moje i sa muževljeve strane i posebno mi je drago zbog toga. Održavati kontakt sa najbližima je nešto najlepše i najbolje za dete. To je jedan od bitnijih koraka koji će pomoći u njegovom vaspitanju.

Kada god možete provodite vreme sa najbližima. Učimo dete da je porodica na prvom mestu i da zaslužuje poštovanje.

Nemojte voditi prepirke i ogovaranja preko deteta (babe, dede) jer ono ne može da mrzi roditelje a ne bi trebalo ni starije. Ne tražite od njega da bira stranu, samo će se udaljiti još više.

Postoje naravno osobe sa kojima se ne možete baš ništa dogovoriti, koje vuku na svoju stranu, samo su one važne, i ne gledaju interes deteta.

Ukoliko takva osoba narušava bezbenost deteta, smatrate da loše utiče na njega, recite joj to i zaobiđite je. Kada uvide, ako uvide, da imate zajednički interes a to je ljubav deteta, popustiće i prihvatiće vas kao roditelja. Ukoliko ne žele pa to je njihov izbor.

Ne možemo menjati odraslu osobu, imate svoje dete, svoje brige i tome se posvetite.

Koga nema bez njega se može ali je u društvu sve slađe i lepše.



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *